Psaumes 22

Mon Dieu, pourquoi m'as-tu abandonné

Načelniku pevačkom. Kad zora zabeli. Psalam Davidov. Bože, Bože moj! Zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mog, od reči vike moje? ²Bože moj! Vičem danju, a Ti me ne slušaš, i noću ali nemam mira. ³Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!

⁴U Tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i Ti si ih izbavljao. ⁵Tebe prizivaše, i spasavaše se; u Tebe se uzdaše, i ne ostaše u sramoti. ⁶A ja sam crv, a ne čovek; podsmeh ljudima i rug narodu.

⁷Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom, ⁸I govore: oslonio se na Gospoda, neka mu pomogne; neka ga izbavi, ako ga miluje. ⁹Ta, Ti si me izvadio iz utrobe; Ti si me umirio na sisi matere moje.

¹⁰Za Tobom pristajem od rođenja, od utrobe matere moje Ti si Bog moj. ¹¹Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomoćnika. ¹²Opteče me mnoštvo telaca; jaki volovi vasanski opkoliše me; ¹³Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan i riče.

¹⁴Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni. ¹⁵Sasuši se kao crep krepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni mećeš me. ¹⁶Opkoliše me psi mnogi; četa zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.

¹⁷Mogao bih izbrojati sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene načiniše stvar za gledanje. ¹⁸Dele haljine moje među sobom, i za dolamu moju bacaju žreb. ¹⁹Ali Ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoć.

²⁰Izbavi od mača dušu moju, od psa jedinicu moju. ²¹Sačuvaj me od usta lavovih, i od rogova bivolovih, čuvši, izbavi me. ²²Kazujem ime Tvoje braći; usred skupštine hvaliću Te.

²³Koji se bojite Gospoda, hvalite Ga. Sve seme Jakovljevo! Poštuj Ga. Boj Ga se, sve seme Izrailjevo! ²⁴Jer se ne ogluši molitve ništeg niti je odbi; ne odvrati od njega lice svoje, nego ga usliši kad Ga zazva. ²⁵Tebe ću hvaliti na skupštini velikoj; zavete svoje svršiću pred onima koji se Njega boje.

²⁶Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale Gospoda koji Ga traže; živo da bude srce vaše doveka. ²⁷Opomenuće se i obratiće se ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniće se pred Njim sva plemena neznabožačka. ²⁸Jer je Gospodnje carstvo; On vlada narodima.

²⁹Ješće i pokloniće se svi pretili na zemlji; pred Njim će pasti svi koji silaze u prah, koji ne mogu sačuvati dušu svoju u životu. ³⁰Seme će njihovo služiti Njemu. Kazivaće se za Gospoda rodu potonjem. ³¹Doći će, i kazivaće pravdu Njegovu ljudima njegovim, koji će se roditi; jer je On učinio ovo.