Psaumes 132
Le serment fait à David
Pesma za penjanje. Opomeni se, Gospode, Davida i sve smernosti njegove, 2Kako se kunuo Gospodu, i zavetovao Bogu Jakovljevom: 3„Neću ući u šator doma svog, niti ću leći na postelju odra svog; 4Neću dati sna očima svojim, ni veđama svojim drema; 5Dok ne nađem mesta Gospodu, stana Bogu Jakovljevom.” 6Evo, čusmo da je u Jefremovoj zemlji, nađosmo Ga na poljima kirijat-jarimskim.
7Uđimo u stan Njegov, poklonimo se podnožju nogu Njegovih. 8Stani, Gospode, na počivalištu svom, Ti i kovčeg sile Tvoje. 9Sveštenici Tvoji nek se obuku u pravdu, i sveci Tvoji nek se raduju.
10Radi Davida, sluge svog, nemoj odvratiti lica od pomazanika svog. 11Zakle se Gospod Davidu u istini, od koje neće odstupiti; od poroda tvog posadiću na prestolu tvom. 12Ako sinovi tvoji uščuvaju zavet moj i otkrivenja moja kojima ću ih naučiti, onda će i sinovi njihovi doveka sedeti na prestolu svom.
13Jer je izabrao Gospod Sion, i omile Mu živeti na njemu. 14Ovo je počivalište moje uvek, ovde ću se naseliti; jer mi je omilelo. 15Hranu ću njegovu blagosloviti, nište njegove nasitiću hleba.
16Sveštenike ću njegove obući u spasenje, i sveti će se njegovi radovati. 17Tu ću učiniti da uzraste rog Davidu, postaviću videlo pomazaniku svom. 18Neprijatelje ću njegove obući u sramotu; a na njemu će cvetati venac njegov.