Psaumes 10

Pourquoi te tiens-tu éloigné

Zašto, Gospode, stojiš daleko, kriješ se kad je nevolja? ²S oholosti bezbožnikove muči se ubogi; hvataju se ubogi prevarom koju izmišljaju bezbožnici. ³Jer se bezbožnik diči željom duše svoje, grabljivca pohvaljuje.

⁴Bezbožnik u obesti svojoj ne mari za Gospoda: „On ne vidi”. Nema Boga u mislima njegovim. ⁵Svagda su putevi njegovi krivi; za sudove Tvoje ne zna; na neprijatelje svoje neće ni da gleda. ⁶U srcu svom kaže: Neću posrnuti; zlo neće doći nikad.

⁷Usta su mu puna nevaljalih reči, prevare i uvrede, pod jezikom je njegovim muka i pogibao. ⁸Sedi u zasedi iza kuće; u potaji ubija pravoga; oči njegove vrebaju ubogoga. ⁹Sedi u potaji kao lav u pećini; sedi u zasedi da uhvati ubogoga; hvata ubogoga uvukavši ga u mrežu svoju.

¹⁰Pritaji se, prilegne, i ubogi padaju u jake nokte njegove. ¹¹Kaže u srcu svom: „Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, neće videti nikad.” ¹²Ustani Gospode! Digni ruku svoju, ne zaboravi nevoljnih.

¹³Zašto bezbožnik da ne mari za Boga govoreći u srcu svom da Ti nećeš videti? ¹⁴Ti vidiš; jer gledaš uvrede i muke i pišeš ih na ruci. Tebi predaje sebe ubogi; siroti Ti si pomoćnik. ¹⁵Satri mišicu bezbožnom i zlom, da se traži i ne nađe bezbožnost njegova.

¹⁶Gospod je car svagda, doveka, nestaće neznabožaca sa zemlje njegove. ¹⁷Gospode! Ti čuješ želje ništih; utvrdi srce njihovo; otvori uho svoje, ¹⁸Da daš sud siroti i nevoljniku, da prestanu goniti čoveka sa zemlje.