Proverbes 14

La femme sage bâtit sa maison

Mudra žena zida kuću svoju, a luda svojim rukama raskopava. ²Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga. ³U ustima je bezbožnikovim prut oholosti, a mudre čuvaju usta njihova.

⁴Gde nema volova, čiste su jasle; a obilata je letina od sile volovske. ⁵Istinit svedok ne laže, a lažan svedok govori laž. ⁶Podsmevač traži mudrost, i ne nahodi je; a razumnom je znanje lako naći.

⁷Idi od čoveka bezumnog, jer nećeš čuti pametne reči. ⁸Mudrost je pametnog da pazi na put svoj, a bezumlje je bezumnih prevara. ⁹Bezumnima je šala greh, a među pravednima je dobra volja.

¹⁰Srce svačije zna jad duše svoje; i u veselje njegovo ne meša se drugi. ¹¹Dom bezbožnički raskopaće se, a koliba pravednih cvetaće. ¹²Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti.

¹³I od smeha boli srce, i veselju kraj biva žalost. ¹⁴Puteva svojih nasitiće se ko je izopačenog srca, ali ga se kloni čovek dobar. ¹⁵Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.

¹⁶Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je. ¹⁷Nagao čovek čini bezumlje, a pakostan je čovek mrzak. ¹⁸Ludi nasleđuje bezumlje, a razboriti venčava se znanjem.

¹⁹Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednog. ²⁰Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja. ²¹Ko prezire bližnjeg svog greši; a ko je milostiv ubogima, blago njemu.

²²Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? A milost i vera biće onima koji smišljaju dobro. ²³U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo. ²⁴Mudrima je venac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.

²⁵Istinit svedok izbavlja duše, a lažan govori prevaru. ²⁶U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utočište. ²⁷Strah je Gospodnji izvor životu da se čovek sačuva od prugala smrtnih.

²⁸U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu. ²⁹Ko je spor na gnev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost. ³⁰Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.

³¹Ko čini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog; a poštuje Ga ko je milostiv siromahu. ³²Za zlo svoje povrgnuće se bezbožnik, a pravednik nada se i na samrti. ³³Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka, a šta je u bezumnima poznaje se.

³⁴Pravda podiže narod, a greh je sramota narodima. ³⁵Mio je caru razuman sluga, ali na sramotnog gnevi se.