Proverbes 1

La crainte du Seigneur est le commencement

Priče Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog. ²Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reči razumne, ³Da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo, ⁴Da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i pomnjivost.

⁵Mudar će slušati i više će znati, i razuman će steći mudrost, ⁶Da razume priče i značenje, reči mudrih ljudi i zagonetke njihove. ⁷Početak je mudrosti strah Gospodnji; ludi preziru mudrost i nastavu.

Ne va pas avec eux

⁸Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje. ⁹Jer će biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom. ¹⁰Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj; ¹¹Ako bi rekli: Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome nizašta; ¹²Proždrećemo ih kao grob žive, i svekolike kao one koji silaze u jamu; ¹³Svakojakog blaga dobićemo, napunićemo kuće svoje plena; ¹⁴Bacaćeš žreb svoj s nama; jedan će nam tobolac biti svima; ¹⁵Sine moj, ne idi na put s njima, čuvaj nogu svoju od staze njihove.

¹⁶Jer nogama svojim trče na zlo i hite da prolivaju krv. ¹⁷Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici; ¹⁸A oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši.

¹⁹Takvi su putevi svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima.

La sagesse crie dans les rues

²⁰Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj; ²¹U najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede; ²²Ludi, dokle ćete ljubiti ludost? I podsmevačima dokle će biti mio podsmeh? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje?

²³Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje. ²⁴Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari, ²⁵Nego odbaciste svaki savet moj, i karanje moje ne hteste primiti; ²⁶Zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite; ²⁷Kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka.

²⁸Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći. ²⁹Jer mrziše na znanje, i strah Gospodnji ne izabraše; ³⁰Ne pristaše na moj savet, i preziraše sva karanja moja.

³¹Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih. ³²Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova. ³³Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.