Job 19
Je sais que mon Rédempteur est vivant
A Jov odgovori i reče: 2Dokle ćete mučiti dušu moju i satirati me rečima? 3Već ste me deset puta naružili; nije vas stid što tako navaljujete na me?
4Ali ako sam doista pogrešio, pogreška će moja ostati kod mene. 5Ako li se još hoćete da dižete na me i da me korite mojom sramotom, 6Onda znajte da me je Bog oborio i mrežu svoju razapeo oko mene.
7Eto, vičem na nepravdu, ali se ne slušam; vapim, ali nema suda. 8Zagradio je put moj da ne mogu proći; na staze moje metnuo je mrak. 9Svukao je s mene slavu moju i skinuo venac s glave moje.
10Porušio me je od svuda, da me nema; i kao drvo iščupao je nadanje moje. 11Raspalio se na me gnev Njegov, i uzeo me je među neprijatelje svoje. 12Vojske Njegove dođoše sve zajedno i nasuše k sebi put k meni, stadoše u logor okolo šatora mog.
13Braću moju udaljio je od mene, i znanci moji tuđe se od mene. 14Bližnji moji ostaviše me, i znanci moji zaboraviše me. 15Domašnji moji i moje sluškinje gledaju me kao tuđina; stranac sam u očima njihovim.
16Zovem slugu svog, a on se ne odziva, a molim ga ustima svojim. 17Dah je moj mrzak ženi mojoj, a preklinjem je sinovima utrobe svoje. 18Ni deca ne haju za me; kad ustanem, ruže me.
19Mrzak sam svima nevernim svojim, i koje ljubljah postaše mi protivnici. 20Za kožu moju kao za meso moje prionuše kosti moje; jedva osta koža oko zuba mojih. 21Smilujte se na me, smilujte se na me, prijatelji moji, jer se ruka Božija dotakla mene.
22Zašto me gonite kao Bog, i mesa mog ne možete da se nasitite? 23O kad bi se napisale reči moje! Kad bi se stavile u knjigu! 24Pisaljkom gvozdenom i olovom na kamenu za večni spomen kad bi se urezale!
25Ali znam da je živ moj Iskupitelj, i na posledak da će stati nad prahom. 26I ako se ova koža moja i raščini, opet ću u telu svom videti Boga. 27Ja isti videću Ga, i oči moje gledaće Ga, a ne druge. A bubrega mojih nestaje u meni.
28Nego bi trebalo da kažete: Zašto ga gonimo? Kad je koren besede u meni. 29Bojte se mača; jer je mač osveta za bezakonje; i znajte da ima sud.