Иов 9

Как человеку быть правым пред Богом

A Jov odgovori i reče: ²Zaista, znam da je tako; jer kako bi mogao čovek biti prav pred Bogom? ³Ako bi se hteo preti s Njim, ne bi Mu mogao odgovoriti od hiljade na jednu.

⁴Mudar je srcem i jak snagom; ko se je opro Njemu i bio srećan? ⁵On premešta gore, da niko i ne opazi; prevraća ih u gnevu svom; ⁶On kreće zemlju s mesta njenog da joj se stupovi drmaju; ⁷On kad zapreti suncu, ne izlazi; On zapečaćava zvezde; ⁸On razapinje nebo sam, i gazi po valima morskim; ⁹On je načinio zvezde kola i štape i vlašiće i druge jugu u dnu; ¹⁰On čini stvari velike i neispitive i divne, kojima nema broja.

¹¹Gle, ide mimo mene, a ja ne vidim; prođe, a ja ga ne opazim. ¹²Gle, kad uhvati, ko će Ga nagnati da vrati? Ko će Mu kazati: Šta radiš? ¹³Bog ne usteže gneva svog, padaju poda Nj oholi pomoćnici.

¹⁴A kako bi Mu ja odgovarao i birao reči protiv Njega? ¹⁵Da sam i prav, neću Mu se odgovoriti, valja da se molim sudiji svom. ¹⁶Da Ga zovem i da mi se odzove, još ne mogu verovati da je čuo glas moj.

¹⁷Jer me je vihorom satro i zadao mi mnogo rana nizašta. ¹⁸Ne da mi da odahnem, nego me siti gorčinama. ¹⁹Ako je na silu, gle, On je najsilniji; ako na sud, ko će mi svedočiti?

²⁰Da se pravdam, moja će me usta osuditi; da sam dobar, pokazaće da sam nevaljao. ²¹Ako sam dobar, neću znati za to; omrzao mi je život moj. ²²Svejedno je; zato rekoh: i dobrog i bezbožnog On potire.

²³Kad bi još ubio bič najedanput! Ali se smeje iskušavanju pravih. ²⁴Zemlja se daje u ruke bezbožniku; lice sudija njenih zaklanja; ako ne On, da ko? ²⁵Ali dani moji biše brži od glasnika; pobegoše, ne videše dobra.

²⁶Prođoše kao brze lađe, kao orao kad leti za hranu. ²⁷Ako kažem: Zaboraviću tužnjavu svoju, ostaviću gnev svoj i okrepiću se; ²⁸Strah me je od svih muka mojih, znam da me nećeš opravdati.

²⁹Biću kriv; zašto bih se mučio uzalud? ³⁰Da se izmijem vodom snežnicom, i da očistim sapunom ruke svoje, ³¹Tada ćeš me zamočiti u jamu da se gade na me moje haljine.

³²Jer nije čovek kao ja da Mu odgovaram, da idem s Njim na sud; ³³Niti ima među nama kmeta da bi stavio ruku svoju među nas dvojicu. ³⁴Neka odmakne od mene prut svoj, i strah Njegov neka me ne straši; ³⁵Tada ću govoriti, i neću Ga se bojati; jer ovako ne znam za sebe.