Иов 4

Елифаз рассказывает о видении

Tada odgovori Elifas Temanac i reče: ²Ako ti progovorimo, da ti neće biti dosadno? Ali ko bi se mogao uzdržati da ne govori? ³Gle, učio si mnoge, i ruke iznemogle krepio si; ⁴Reči su tvoje podizale onog koji padaše, i utvrđivao si kolena koja klecahu.

⁵A sada kad dođe na tebe, klonuo si; kad se tebe dotače, smeo si se. ⁶Nije li pobožnost tvoja bila uzdanje tvoje? I dobrota puteva tvojih nadanje tvoje? ⁷Opomeni se, ko je prav poginuo, i gde su pravedni istrebljeni?

⁸Kako sam ja video, koji oru muku i seju nevolju, to i žanju. ⁹Od dihanja Božijeg ginu, i od daha nozdrva Njegovih nestaje ih. ¹⁰Rika lavu, i glas ljutom lavu i zubi lavićima satiru se.

¹¹Lav gine nemajući lova, i lavići rasipaju se. ¹²Još dođe tajno do mene reč, i uho moje doču je malo. ¹³U mislima o noćnim utvarama, kad tvrd san pada na ljude, ¹⁴Strah poduze me i drhat, od kog ustreptaše sve kosti moje, ¹⁵I duh prođe ispred mene, i dlake na telu mom nakostrešiše se.

¹⁶Stade, ali mu ne poznah lica; prilika beše pred očima mojim, i ćuteći čuh glas: ¹⁷Eda li je čovek pravedniji od Boga? Eda li je čovek čistiji od Tvorca svog? ¹⁸Gle, slugama svojim ne veruje, i u anđela svojih nalazi nedostataka; ¹⁹A kamoli u onih koji stoje u kućama zemljanim, kojima je temelj na prahu i satiru se brže nego moljac.

²⁰Od jutra do večera satru se, i nestane ih navek da niko i ne opazi. ²¹Slava njihova ne prolazi li s njima? Umiru, ali ne u mudrosti.