诗篇 83

神啊，求你不要静默

Pesma. Psalam Asafov. Bože! Nemoj zamuknuti, nemoj ćutati, niti počivaj, Bože! ²Jer evo neprijatelji Tvoji uzavreše, i koji Te nenavide, podigoše glavu. ³Po narod Tvoj zlo naumiše, i dogovaraju se na izabrane Tvoje.

⁴Rekoše: Hodite da ih istrebimo između naroda da se više ne spominje ime Izrailjevo. ⁵Složno pristaše i suprot Tebi veru uhvatiše: ⁶Naselja Edomova i Ismailovci, Moav i Agareni, ⁷Geval i Amon i Amalik, Filisteji s Tircima; ⁸I Asur udruže se s njima; postadoše mišica sinovima Lotovim.

⁹Učini im onako kao Madijanu, kao Sisari, kao Javinu na potoku Kisonu. ¹⁰Koji su istrebljeni u Aendoru, nagnojiše sobom zemlju. ¹¹Uradi s njima, s knezovima njihovim, kao s Orivom i Zivom, i sa svima glavarima njihovim kao sa Zevejem i Salmanom.

¹²Jer govore: Osvojimo naselja Božija. ¹³Bože moj! Zapovedi neka budu kao prah, kao pesak pred vetrom. ¹⁴Kao što oganj sažiže šumu, i kao plamen što zapaljuje gore, ¹⁵Tako ih pognaj burom svojom i vihorom svojim smeti ih.

¹⁶Pokrij lice njihovo sramotom, da bi tražili ime Tvoje, Gospode! ¹⁷Neka se stide i srame doveka, neka se smetu i izginu! ¹⁸I neka znaju da si Ti, kome je ime Gospod, jedini najviši nad svom zemljom.