Isaia 22
La valle della visione
Breme dolini viđenja. Šta ti je te si sva izašla na krovove? 2Grade puni vike i vreve, grade veseli! Tvoji pobijeni nisu pobijeni mačem niti pogiboše u boju. 3Glavari tvoji uzmakoše svikoliki, povezaše ih strelci; šta se god nađe tvojih, svi su povezani, ako i pobegoše daleko.
4Zato rekoh: Prođite me se, da plačem gorko; ne trudite se da me tešite za pogiblju kćeri naroda mog. 5Jer je ovo dan muke i potiranja i smetnje od Gospoda, Gospoda nad vojskama, u dolini viđenja; obaliće zid, i vika će biti do gore. 6I Elam uze Tul, s kolima ljudi i s konjicima, i Kir istače štit.
7I krasne doline tvoje napuniše se kola, i konjici se namestiše pred vratima. 8I odastre se zastirač Judin; i pogledao si u to vreme na oružje u kući šumskoj. 9I videste da je mnogo proloma na gradu Davidovom, i sabraste vodu u donjem jezeru.
10I izbrojaste kuće jerusalimske, i razvaliste kuće da utvrdite zid. 11I načiniste jaz među dva zida za vodu iz starog jezera; ali ne pogledaste na Onog koji je to učinio i ne obazreste se na Onog koji je to odavno spremio. 12I zva vas Gospod nad vojskama u onaj dan da plačete i ridate i da skubete kose i pripašete kostret; 13A gle, radost i veselje, ubijaju goveda, kolju ovce, jedu meso i piju vino govoreći: Jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti.
14Ali Gospod nad vojskama javi mi: Neće vam se oprostiti ovo bezakonje do smrti, veli Gospod, Gospod nad vojskama.
La chiave della casa di Davide
15Ovako veli Gospod, Gospod nad vojskama: Idi k onom rizničaru, k Somni, upravitelju dvorskom, 16i reci mu: Šta ćeš ti tu? I ko ti je tu, te si tu istesao sebi grob? Istesao si sebi grob na visokom mestu i spremio si sebi stan u kamenu. 17Evo, čoveče, Gospod će te baciti daleko i zatrpaće te.
18Zavitlaće te i hititi kao loptu u zemlju prostranu; onde ćeš umreti i onde će biti kola slave tvoje, sramoto domu gospodara svog; 19i svrći ću te s mesta tvog, i isteraću te iz službe tvoje. 20I u to vreme pozvaću slugu svog Elijakima sina Helkijinog; 21i obući ću mu tvoju haljinu, i tvojim ću ga pojasom opasati, i tvoju ću mu vlast dati u ruku, i biće otac Jerusalimljanima i domu Judinom.
22I metnuću mu ključ od doma Davidovog na rame: kad on otvori, neće niko zatvoriti, i kad on zatvori, neće niko otvoriti. 23I kao klin uglaviću ga na tvrdom mestu, i biće presto slave domu oca svog; 24i o njemu će se vešati sva slava doma oca njegovog, sinova i unuka, svakojaki sudovi, i najmanji, i čaše i mehovi.
25U to vreme, veli Gospod nad vojskama, pomeriće se klin uglavljen na tvrdom mestu, i izvadiće se i pašće, i teža što je na njemu propašće; jer Gospod reče.