Giobbe 5
Elifaz esorta Giobbe a cercare Dio
Zovi; hoće li ti se ko odazvati? I kome ćeš se između svetih obratiti? 2Doista bezumnog ubija gnev, i ludog usmrćuje srdnja. 3Ja videh bezumnika gde se ukorenio; ali odmah prokleh stan njegov.
4Sinovi su njegovi daleko od spasenja i satiru se na vratima a nema ko da izbavi. 5Letinu njegovu jede gladni i ispred trnja kupi je, i lupež ždere blago njihovo. 6Jer muka ne izlazi iz praha niti nevolja iz zemlje niče.
7Nego se čovek rađa na nevolju, kao što iskre iz ugljevlja uzleću u vis. 8Ali ja bih Boga tražio, i pred Boga bih izneo stvar svoju, 9Koji čini stvari velike i neispitive, divne, kojima nema broja; 10Koji spušta dažd na zemlju i šalje vodu na polja; 11Koji podiže ponižene, i žalosne uzvišuje k spasenju; 12Koji rasipa misli lukavih da ruke njihove ne svrše ništa; 13Koji hvata mudre u njihovom lukavstvu, i nameru opakih obara; 14Danju nailaze na mrak, i u podne pipaju kao po noći.
15On izbavlja ubogog od mača, od usta njihovih i od ruke silnog. 16Tako ima nadanja siromahu, a zloća zatiskuje usta svoja. 17Gle, blago čoveku koga Bog kara; i zato ne odbacuj karanje Svemogućeg.
18Jer On zadaje rane, i zavija; On udara, i ruke Njegove isceljuju. 19Iz šest nevolja izbaviće te; ni u sedmoj neće te se zlo dotaći. 20U gladi izbaviće te od smrti i u ratu od mača.
21Kad jezik šiba, bićeš sakriven, niti ćeš se bojati pustoši kad dođe. 22Smejaćeš se pustoši i gladi, niti ćeš se bojati zverja zemaljskog. 23Jer ćeš s kamenjem poljskim biti u veri, i zverje će poljsko biti u miru s tobom.
24I videćeš da je mir u šatoru tvom, kućićeš kuću svoju i nećeš se prevariti. 25Videćeš kako će ti se umnožiti seme tvoje, i porod će tvoj biti kao trava na zemlji. 26Star ćeš otići u grob kao što se žito snosi u stog u svoje vreme.
27Eto, razgledasmo to, tako je; poslušaj i razumi.