Giobbe 24

Gli empi sembrano impuniti

Zašto Svemogućem nisu sakrivena vremena? I koji Ga znaju, ne vide dana Njegovih? ²Međe pomiču bezbožni, otimaju stado i pasu; ³Magarca sirotama odgone; u zalogu uzimaju vola udovici; ⁴Siromahe odbijaju s puta; ubogi u zemlji kriju se svi.

⁵Gle, kao divlji magarci u pustinji izlaze na posao svoj ustajući rano na plen; pustinja je hrana njima i deci njihovoj. ⁶Žanju njivu i beru vinograd koji nije njihov; ⁷Gola nagone da noćuje bez haljine, koji se nemaju čim pokriti po zimi, ⁸Okisli od pljuska u gori, nemajući zaklona, privijaju se k steni.

⁹Grabe siroče od dojke i sa siromaha skidaju zalog. ¹⁰Golog ostavljaju da ide bez haljine, i one koji nose snopove da gladuju. ¹¹Koji među njihovim zidovima ulje cede i grožđe u kacama gaze, podnose žeđ.

¹²Ljudi u gradu uzdišu, i duše pobijenih viču, a Bog ne ukida to. ¹³Oni se protive svetlosti, ne znaju za puteve njene i ne staju na stazama njenim. ¹⁴Zorom ustajući krvnik ubija siromaha i ubogog; a noću je kao lupež.

¹⁵I oko kurvarovo pazi na sumrak govoreći: Da me oko ne vidi. I sakriva lice. ¹⁶Prokopavaju po mraku kuće, koje obdan sebi zabeleže; ne znaju za svetlost. ¹⁷Jer je zora njima svima sen smrtni; ako ih ko pozna, strah ih je sena smrtnog.

¹⁸Brzi su kao povrh vode, proklet je deo njihov na zemlji; neće videti puta vinogradskog. ¹⁹Kao što suša i vrućina grabi vode snežne, tako grob grešnike. ²⁰Zaboravlja ih utroba materina, slatki su crvima, ne spominju se više; kao drvo skršiće se nepravednik.

²¹Združuje s njim nerotkinju koja ne rađa, i udovici ne čini dobra. ²²Grabi jake svojom silom; ostane li koji, ne uzda se u život svoj. ²³Da mu Bog da u šta će se pouzdati; ali oči Njegove paze na njihove pute.

²⁴Uzvise se za malo, pa ih nema; padaju i ginu kao svi drugi, i kao vrh od klasa odsecaju se. ²⁵Nije li tako? Ko će me uterati u laž i obratiti u ništa reči moje?