Psalms 71

Do not cast me off in old age

U Tebe se, Gospode, uzdam, nemoj me ostaviti pod sramotom večnom. ²Pravdom svojom izbavi me, i oprosti me, prigni k meni uho svoje i pomozi mi. ³Budi mi grad gde bih svagda dolazio da živim, uredi spasenje moje; jer si Ti grad moj i krepost moja.

⁴Bože moj! Uzmi me iz ruke bezbožnikove, iz ruke bezakonikove i nasilnikove. ⁵Jer si Ti nadanje moje, Gospod je Gospod pouzdanje moje od mladosti moje. ⁶Tebe se držim od rođenja, od utrobe matere moje Ti si branič moj; Tobom se hvalim svagda.

⁷Čudo sam mnogima, a Ti si utočište moje jako. ⁸Usta su moja puna hvale Tvoje, slave Tvoje svaki dan. ⁹Nemoj me odbaciti pod starost, kad me izdaje snaga moja, nemoj me ostaviti.

¹⁰Jer neprijatelji moji misle o meni, i koji vrebaju dušu moju dogovaraju se, ¹¹Govoreći: Bog ga je ostavio, poterajte i uhvatite ga, jer ga nema ko izbaviti. ¹²Bože! Ne budi daleko od mene; Bože moj! Pohitaj mi u pomoć.

¹³Nek se postide i poginu protivnici duše moje; neka popadne stid i sramota na one koji mi traže zla! ¹⁴A ja ću se svagda uzdati, i ponavljaću hvale Tebi. ¹⁵Usta će moja kazivati pravdu Tvoju, svaki dan dobročinstva Tvoja, jer im ne znam broja.

¹⁶Ući ću u sili Gospoda Gospoda, i slaviću samo Tvoju pravdu. ¹⁷Bože! Ti si me učio od mladosti, i do danas kazujem čudesa Tvoja. ¹⁸Ni u starosti i kad osedeh nemoj me ostaviti, Bože, eda bih kazivao mišicu Tvoju nasleđu, svoj omladini silu Tvoju, ¹⁹Pravda je Tvoja, Bože, do najviše visine; u velikim delima, koja si učinio, Bože, ko je kao Ti?

²⁰Koliko si me puta bacao u velike i ljute nevolje, pak si me opet ostavio među živima i iz bezdana me zemaljskih opet izvadio. ²¹Mnogo si me puta podizao i ponavljao utehe. ²²I ja Te hvalim uz psaltir, Tvoju vernost, Bože moj; udaram Ti u gusle, Sveče Izrailjev!

²³Raduju se usta moja kad pevam Tebi, i duša moja, koju si izbavio. ²⁴I jezik moj svaki dan kazuje pravdu Tvoju; jer su postiđeni i posramljeni oni koji mi traže zla.