Psalmen 74
Warum verstößt du uns für immer
Nauk Asafov. Zašto se, Bože, srdiš na nas dugo; dimi se gnev Tvoj na ovce paše Tvoje? 2Opomeni se sabora svog, koji si stekao od starine, iskupio sebi u naslednu državu, gore Siona, na kojoj si se naselio. 3Podigni stope svoje na stare razvaline: sve je razrušio neprijatelj u svetinji.
4Riču neprijatelji Tvoji na mestu sabora Tvojih, svoje običaje postavljaju mesto naših običaja. 5Vidiš, oni su kao onaj koji podiže sekiru na spletene grane u drveta. 6Sve u njemu što je rezano razbiše sekirama i bradvama.
7Ognjem sažegoše svetinju Tvoju; na zemlju obalivši oskvrniše stan imena Tvog. 8Rekoše u srcu svom: Potrimo ih sasvim. Popališe sva mesta sabora Božijih na zemlji. 9Običaja svojih ne vidimo, nema više proroka, i nema u nas ko bi znao dokle će to trajati.
10Dokle će se, Bože, rugati nasilnik? Hoće li doveka protivnik prkositi imenu Tvom? 11Zašto ustavljaš ruku svoju i desnicu svoju? Pruži iz nedara svojih, i istrebi ih. 12Bože, care moj, koji od starine tvoriš spasenje posred zemlje!
13Ti si silom svojom raskinuo more, i satro glave vodenim nakazama. 14Ti si razmrskao glavu krokodilu, dao ga onima koji žive u pustinji da ga jedu. 15Ti si otvorio izvore i potoke, Ti si isušio reke koje ne presišu.
16Tvoj je dan i Tvoja je noć, Ti si postavio zvezde i sunce. 17Ti si utvrdio sve krajeve zemaljske, leto i zimu Ti si uredio. 18Opomeni se toga, neprijatelj se ruga Gospodu, i narod bezumni ne mari za ime Tvoje.
19Ne daj zverima dušu grlice svoje, nemoj zaboraviti stado stradalaca svojih zasvagda. 20Pogledaj na zavet; jer su sve pećine zemaljske pune stanova bezakonja. 21Nevoljnik nek se ne vrati sramotan, ništi i ubogi neka hvale ime Tvoje.
22Ustani, Bože, brani stvar svoju, opomeni se kako Ti se bezumnik ruga svaki dan! 23Ne zaboravi obesti neprijatelja svojih, vike, koju jednako dižu protivnici Tvoji!