Psalmen 2

Der Gesalbte des HERRN

Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari? ²Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika Njegovog. ³„Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov.” ⁴Onaj, što živi na nebesima, smeje se, Gospod im se podsmeva.

⁵Pa im govori u gnevu svom i jarošću svojom zbunjuje ih: ⁶„Ja sam pomazao cara svog na Sionu, na svetoj gori svojoj.” ⁷Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: „Ti si sin moj, ja te sad rodih.

⁸Išti u mene, i daću ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu. ⁹Udarićeš ih gvozdenom palicom; razbićeš ih kao lončarski sud.” ¹⁰Sad, carevi, orazumite se; naučite se sudije zemaljske!

¹¹Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom. ¹²Poštujte sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer će se gnev Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u Nj uzdaju!