Hiob 27

Ich lasse meine Unschuld nicht fahren

I Jov nastavi besedu svoju i reče: ²Tako da je živ Bog, koji je odbacio parbu moju, i Svemogući, koji je ojadio dušu moju, ³Dok je duša moja u meni, i duh Božji u nozdrvama mojim, ⁴Neće usne moje govoriti bezakonja, niti će jezik moj izricati prevare.

⁵Ne dao Bog da pristanem da imate pravo; dokle dišem, neću odstupiti od svoje dobrote. ⁶Držaću se pravde svoje, niti ću je ostaviti; neće me prekoriti srce moje dokle sam živ.

Das Teil des Gottlosen

⁷Neprijatelj moj biće kao bezbožnik, i koji ustaje na me, kao bezakonik. ⁸Jer kako je nadanje licemeru, kad se lakomi, a Bog će iščupati dušu njegovu? ⁹Hoće li Bog uslišiti viku njegovu kad na nj dođe nevolja?

¹⁰Hoće li se Svemogućem radovati? Hoće li prizivati Boga u svako vreme? ¹¹Učim vas ruci Božjoj, i kako je u Svemogućeg ne tajim. ¹²Eto, vi sve vidite, zašto dakle jednako govorite zaludne stvari?

¹³To je deo čoveku bezbožnom od Boga, i nasledstvo koje primaju nasilnici od Svemogućeg. ¹⁴Ako mu se množe sinovi, množe se za mač, i natražje njegovo neće se nasititi hleba. ¹⁵Koji ostanu iza njega, na smrti će biti pogrebeni, i udovice njihove neće plakati.

¹⁶Ako nakupi srebra kao praha, i nabavi haljina kao blata, ¹⁷Šta nabavi, obući će pravednik, i srebro će deliti bezazleni. ¹⁸Gradi sebi kuću kao moljac, i kao kolibu koju načini čuvar.

¹⁹Bogat će umreti, a neće biti pribran; otvoriće oči a ničega neće biti. ²⁰Stignuće ga strahote kao vode; noću će ga odneti oluja. ²¹Uzeće ga vetar istočni, i otići će; vihor će ga odneti s mesta njegovog.

²²To će Bog pustiti na nj, i neće ga žaliti; on će jednako bežati od ruke Njegove. ²³Drugi će pljeskati rukama za njim, i zviždaće za njim s mesta njegovog.