Salmos 69

As águas me chegam à alma

Načelniku pevačkom. Uz muzikalnu spravu sosanim. Psalam Davidov. Pomozi mi, Bože, jer dođe voda do duše. ²Propadam u dubokom glibu, gde nema dna; tonem vodi u dubine, i vali me zatrpavaju. ³Iznemogoh vičući, promuče mi grlo, pobeleše mi oči pogledajući Boga.

⁴Onih koji mrze na me nizašta ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše koji hoće da me pogube, lažljivi neprijatelji moji. Šta nisam otimao, valja da vratim. ⁵Bože! Ti znaš je li u meni bezumlje, i krivice moje nisu sakrivene od Tebe. ⁶Nemoj da se postide u meni koji se uzdaju u Tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! Nemoj da se posrame u meni koji traže Tebe, Bože Izrailjev!

⁷Jer Tebe radi podnosim rug, i sramota popade lice moje. ⁸Tuđin postadoh braći svojoj, i neznan sinovima matere svoje. ⁹Jer revnost za kuću Tvoju jede me i ruženja onih koji Tebe ruže padaju na me.

¹⁰Plačem, postim se dušom svojom, i to mi se prima za zlo; ¹¹Mesto haljine oblačim vreću, i bivam im priča. ¹²O meni se razgovaraju sedeći na vratima, pijući vino pevaju me.

¹³A ja se molim Tebi, Gospode; vreme je da se smiluješ, Bože; po velikoj milosti svojoj usliši me, jer je istinito spasenje Tvoje. ¹⁴Izvadi me iz gliba, da ne propadnem; da se izbavim od nenavidnika i iz duboke vode; ¹⁵Da me ne uzme voda na maticu, da me ne proždre pučina, i da ne sklopi jama nada mnom ždrela svog.

¹⁶Usliši me, Gospode, jer je blagost Tvoja milosrdna, po velikoj dobroti svojoj pogledaj me. ¹⁷Nemoj odvratiti lice svoje od sluge svog; jer me je tuga; pohitaj, usliši me. ¹⁸Približi se duši mojoj, izbavi je; nasuprot neprijateljima mojim izbavi me.

¹⁹Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred Tobom su svi neprijatelji moji. ²⁰Sramota satre srce moje, iznemogoh; čekam hoće li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoće li me ko potešiti, ali ne nalazim. ²¹Daju mi žuč da jedem, i u žeđi mojoj poje me octom.

²²Trpeza njihova neka im bude mreža i zamka, to neka im bude plata. ²³Neka im potamne oči njihove, da ne vide, i njihove bedre raslabi zasvagda. ²⁴Izlij na njih jarost svoju, i plamen gneva Tvog neka ih obuzme!

²⁵Stan njihov neka opusti, i u njihovim šatorima neka ne bude nikoga da živi. ²⁶Jer koga si Ti porazio, oni gone, i umnožavaju jade onima koje si Ti ranio. ²⁷Meći na njih krivicu za krivicom, da ne dođu do pravde Tvoje.

²⁸Neka se izbrišu iz knjige živih, i s pravednicima nek ne budu zapisani. ²⁹A ja sam ništ i bolan; pomoć Tvoja, Bože, nek me zakloni. ³⁰Slaviću ime Božije u pesmi, veličaću Ga u hvali.

³¹To je Bogu milije od vola, od teleta s rogovima i s papcima. ³²Videće ništi i radovaće se. Koji tražite Boga, oživeće srce vaše. ³³Jer Bog čuje uboge, i sužanja svojih ne ogluša se.

³⁴Neka Ga hvale nebesa i zemlja, mora i sve što se u njima miče! ³⁵Jer će Bog spasti Sion, sazidaće gradove Judine; i ljudi će se onde naseliti i naslediće ga. ³⁶I nasleđe će se sluga Njegovih utvrditi u njemu i koji ljube ime Njegovo nastavaće na njemu.