Provérbios 27
Não te glories do dia de amanhã
Ne hvali se sutrašnjim danom, jer ne znaš šta će dan doneti. 2Neka te hvali drugi, a ne tvoja usta, tuđin, a ne tvoje usne. 3Težak je kamen, i pesak je težak; ali je gnev bezumnikov teži od oboga.
4Jarost je nemilostiva, i gnev je plah; ali ko će odoleti zavisti? 5Bolji je javni ukor nego tajna ljubav. 6Udarci od prijatelja istiniti su, a celivi nenavidnikovi lažni.
7Duša sita gazi saće, a gladnoj duši slatko je sve što je gorko. 8Kakva je ptica koja odleti iz svog gnezda, takav je čovek koji otide iz svog mesta. 9Ulje i kad veseli srce, tako je prijatelj sladak savetom srdačnim.
10Ne ostavljaj prijatelja svog ni prijatelja oca svog, i u kuću brata svog ne ulazi u nesreći svojoj: bolji je sused blizu nego brat daleko. 11Sine moj, budi mudar i obraduj srce moje, da imam šta odgovoriti onome ko me ruži. 12Pametan čovek vidi zlo i skloni se, a ludi idu dalje i plaćaju.
13Uzmi haljinu onome koji se podjemči za tuđina, i uzmi zalog od njega za tuđinku. 14Ko blagosilja prijatelja svog na glas rano ustajući, primiće mu se za kletvu. 15Neprestano kapanje kad je velik dažd, i žena svadljiva, jedno su; 16Ko je ustavlja, ustavlja vetar, i ona se odaje kao mirisavo ulje u desnici.
17Gvožđe se gvožđem oštri, tako čovek oštri lice prijatelja svog. 18Ko čuva smokvu, ješće rod njen; tako ko čuva gospodara svog, biće poštovan. 19Kako je u vodi lice prema licu, tako je srce čovečije prema čoveku.
20Grob i propast nikada se ne mogu zasititi, tako oči čovečije nikada nisu site. 21Srebro u topionici i zlato u peći a čovek u ustima onog koji ga hvali poznaje se. 22Da bezumnoga tucaš u stupi s tučkom s prekrupom, ne bi otišlo od njega bezumlje njegovo.
23Dobro gledaj stoku svoju i staraj se za stada svoja. 24Jer bogatstvo ne traje doveka niti kruna od kolena do kolena. 25Kad trava naraste i pokaže se zelen, kupi se trava po planinama.
26Jaganjci su ti za odelo, i jarići cena za njivu. 27I dosta ima mleka kozjeg tebi za jelo, i za jelo tvom domu i za hranu tvojim devojkama.