Jó 28

Onde se achará a sabedoria

Da, srebro ima žice, i zlato ima mesto gde se topi. ²Gvožđe se vadi iz praha, i iz kamena se topi bronza. ³Mraku postavlja među, i sve istražuje čovek do kraja, i kamenje u tami i u senu smrtnom.

⁴Reka navre s mesta svog da joj niko ne može pristupiti; ali se odbije i odlazi trudom čovečjim. ⁵Iz zemlje izlazi hleb, i pod njom je drugo, kao oganj. ⁶U kamenu je njenom mesto safiru, a onde je prah zlatni.

⁷Te staze ne zna ptica, niti je vide oko kragujevo; ⁸Ne ugazi je mlado zverje, niti njom prođe lav. ⁹Na kremen diže ruku svoju; prevraća gore iz dna.

¹⁰Iz stene izvodi potoke, i svašta dragoceno vidi Mu oko. ¹¹Ustavlja reke da ne teku, i šta je sakriveno iznosi na videlo. ¹²Ali mudrost gde se nalazi? I gde je mesto razumu?

¹³Ne zna joj čovek cene, niti se nahodi u zemlji živih. ¹⁴Bezdana veli: Nije u meni; i more veli: Nije kod mene. ¹⁵Ne može se dati čisto zlato za nju, niti se srebro izmeriti u promenu za nju.

¹⁶Ne može se ceniti zlatom ofirskim, ni dragim onihom ni safirom. ¹⁷Ne može se najednačiti s njom ni zlato ni kristal, niti se može promeniti za zaklade zlatne. ¹⁸Od korala i bisera nema spomena, jer je vrednost mudrosti veća nego dragom kamenju.

¹⁹Ne može se s njom izjednačiti topaz etiopski, niti se može ceniti čistim zlatom. ²⁰Otkuda, dakle, dolazi mudrost? I gde je mesto razumu? ²¹Sakrivena je od očiju svakog živog, i od ptica nebeskih zaklonjena.

²²Pogibao i smrt govore: Ušima svojim čusmo slavu njenu. ²³Bog zna put njen, i poznaje mesto njeno. ²⁴Jer gleda do krajeva zemaljskih i vidi sve što je pod svim nebom.

²⁵Kad davaše vetru težinu, i meraše vodu merom, ²⁶Kad postavljaše zakon daždu i put munji gromovnoj. ²⁷Još je onda vide i oglasi je, uredi je i pretraži je.

²⁸A čoveku reče: Gle, strah je Božji mudrost, i uklanjati se oda zla jeste razum.