Salmos 144

Bendito sea el Señor, mi roca

Psalam Davidov. Blagosloven Gospod, grad moj, koji uči ruke moje boju, prste moje ratu, ²Dobrotvor moj i ograda moja, utočište moje i Izbavitelj moj, Štit moj, Onaj u koga se uzdam, koji mi pokorava narod moj. ³Gospode! Šta je čovek, te znaš za nj, i sin smrtnoga, te ga paziš?

⁴Čovek je kao ništa; dani su njegovi kao sen, koji prolazi. ⁵Gospode! Savij nebesa svoja, i siđi; dotakni se gora, i zadimiće se. ⁶Sevni munjom, i razagnaj ih; pusti strele svoje, i raspi ih.

⁷Pruži ruku svoju s visine, izbavi me i izvadi me iz vode velike, iz ruku tuđinaca, ⁸Kojih usta govore ništavne stvari, i kojih je desnica desnica lažna. ⁹Bože! Pesmu novu pevaću Ti, u psaltir od deset žica udaraću Tebi, ¹⁰Koji daješ spasenje carevima, i Davida slugu svog izbavljaš od ljutog mača.

¹¹Izbavi me i otmi me iz ruke tuđinaca, kojih usta govore ništavne stvari, i kojih je desnica desnica lažna. ¹²Sinovi naši neka budu kao bilje, koje veselo odraste u mladosti; kćeri naše kao stupovi prekrasno izrađeni u dvoru; ¹³Žitnice naše pune, obilne svakim žitom; ovce naše nek se množe na hiljade i na sto hiljada po stanovima našim.

¹⁴Volovi naši neka budu tovni; neka ne budu napadanja, ni bežanja, ni tužnjave po ulicama našim. ¹⁵Blago narodu, u kog je sve ovako! Blago narodu, u kog je Gospod Bog!