Proverbios 29
La cerviz dura se quiebra de repente
Čovek koji po karanju ostaje tvrdoglav, ujedanput će propasti, da neće biti leka. 2Kad se umnožavaju pravednici, veseli se narod; a kad vlada bezbožnik, uzdiše narod. 3Ko ljubi mudrost, veseli oca svog; a ko se druži s kurvama, rasipa svoje dobro.
4Car pravdom podiže zemlju; a ko uzima mito, satire je. 5Ko laska prijatelju svom, razapinje mrežu nogama njegovim. 6U grehu je zlog čoveka zamka, a pravednik peva i veseli se.
7Pravednik razume parbu nevoljnih, a bezbožnik ne mari da zna. 8Podsmevači raspaljuju grad, a mudri utišavaju gnev. 9Mudar čovek kad se pre s ludim, ili se srdio ili smejao, nema mira.
10Krvopije mrze na bezazlenoga, a pravi se brinu za dušu njegovu. 11Sav gnev svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag. 12Koji knez sluša lažne reči, sve su mu sluge bezbožne.
13Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojici Gospod prosvetljuje oči. 14Koji car pravo sudi siromasima, njegov će presto stajati doveka. 15Prut i kar daju mudrost, a dete pusto sramoti mater svoju.
16Kad se umnožavaju bezbožnici, umnožavaju se gresi, a pravednici će videti propast njihovu. 17Karaj sina svog, i smiriće te, i učiniće milinu duši tvojoj. 18Kad nema utvare, rasipa se narod; a ko drži zakon, blago njemu!
19Rečima se ne popravlja sluga, jer ako i razume, opet ne sluša. 20Jesi li video čoveka naglog u besedi svojoj? Više ima nadanja od bezumnog nego od njega. 21Ako ko mazi slugu od malena, on će najposle biti sin.
22Gnevljiv čovek zameće svađu, i ko je naprasit, mnogo greši. 23Oholost ponižuje čoveka, a ko je smeran duhom, dobija slavu. 24Ko deli s lupežem, mrzi na svoju dušu, čuje prokletstvo i ne prokazuje.
25Strašljiv čovek meće sebi zamku; a ko se u Gospoda uzda, biće u visokom zaklonu. 26Mnogi traže lice vladaočevo, ali je od Gospoda sud svakome. 27Pravednima je mrzak nepravednik, a bezbožniku je mrzak ko pravo hodi.