Números 13
Los espías entran en Canaán
A potom pođe narod od Asirota, i stadoše u pustinji faranskoj. 2I Gospod reče Mojsiju govoreći: 3Pošlji ljude da uhode zemlju hanansku, koju ću dati sinovima Izrailjevim; po jednog čoveka od svakog plemena otaca njihovih pošljite, sve glavare između njih.
4I posla ih Mojsije iz pustinje faranske po zapovesti Gospodnjoj; i svi ljudi behu glavari sinova Izrailjevih. 5A ovo su im imena: od plemena Ruvimovog Samuilo sin Zahurov; 6od plemena Simeunovog Safat sin Surin; 7od plemena Judinog Halev sin Jefonijin; 8od plemena Isaharovog Igal sin Josifov; 9od plemena Jefremovog Avsije sin Navin; 10od plemena Venijaminovog Faltije sin Rafujev; 11od plemena Zavulonovog Gudilo sin Sudin;
12od plemena Josifovog, od plemena Manasijinog Gadije sin Susin; 13od plemena Danovog Amilo sin Gamalin. 14Od plemena Asirovog Satur sin Mihailov; 15od plemena Neftalimovog Navija sin Savin; 16od plemena Gadovog Gudilo sin Mahilov.
17To su imena ljudima koje posla Mojsije da uhode zemlju. I nazva Mojsije Avsija sina Navinog Isus. 18I šaljući ih Mojsije da uhode zemlju hanansku reče im: idite ovuda na jug, pa iziđite na goru; 19i vidite zemlju kakva je i kakav narod živi u njoj, je li jak ili slab, je li mali ili velik; 20i kakva je zemlja u kojoj živi, je li dobra ili rđava; i kakva su mesta u kojima živi, eda li pod šatorima ili u tvrdim gradovima; 21i kakva je sama zemlja, je li rodna ili nerodna, ima li u njoj drveta ili nema; budite slobodni, i uzmite roda one zemlje. A tada beše vreme prvom grožđu.
22I otišavši uhodiše zemlju od pustinje sinske do Reova kako se ide u Emat. 23I otidoše na jug, i dođoše do Hevrona, gde behu Ahiman i Sesije i Teliman, sinovi Enakovi. A Hevron beše sazidan na sedam godina pre Soana misirskog. 24Potom dođoše do potoka Eshola, i onde odsekoše lozu s grozdom jednim, i ponesoše ga dvojica na moci; tako i šipaka i smokava.
El informe de los espías
25I prozva se ono mesto potok Eshol od grozda, koji onde odsekoše sinovi Izrailjevi. 26I posle četrdeset dana vratiše se iz zemlje koju uhodiše. 27I vrativši se dođoše k Mojsiju i Aronu i ka svemu zboru sinova Izrailjevih u pustinju faransku, u Kadis; i pripovediše njima i svemu zboru stvar, i pokazaše im rod one zemlje.
28I pripovedajući im rekoše: Idosmo u zemlju u koju si nas poslao; doista teče u njoj mleko i med, i evo roda njenog. 29Ali je jak narod koji živi u onoj zemlji, i gradovi su im tvrdi i vrlo veliki; a videsmo onde i sinove Enakove. 30Amalik živi na južnoj strani; a Heteji i Jevuseji i Amoreji žive u planini, a Hananeji žive na moru i na Jordanu.
31A Halev utišavaše narod pred Mojsijem; i govoraše: hajde da idemo da je uzmemo, jer je možemo pokoriti. 32Ali drugi ljudi koji idoše s njim govorahu: Ne možemo ići na onaj narod, jer je jači od nas. 33I prosuše zao glas o zemlji koju uhodiše među sinovima Izrailjevim govoreći: Zemlja koju prođosmo i uhodismo zemlja je koja proždire svoje stanovnike, i sav narod koji videsmo u njoj jesu ljudi vrlo veliki.
34Videsmo onde i divove, sinove Enakove, roda divovskog, i činjaše nam se da smo prema njima kao skakavci, takvi se i njima činjasmo.